Ljudska aktivnost zagreva planetu, dovodi divlje životinje u opasnost, pa čak i menja okretanje Zemlje.
Sve to ima ozbiljne posledice na prirodni ciklus soli koja se nalazi na našoj planeti, navodi se u novim istraživačkim studijama.
Sve veći salinitet izvora slatke vode jedna je od najvećih briga. Ako se trend nastavi, pronalaženje dovoljno vode za piće za svetsku populaciju moglo bi da postane pravi izazov – i to pre nego što dođemo do još veće štete za mnogobrojne životinjske vrste i njihova staništa.
Geološki i hidrološki procesi na površinu Zemlje donose so već dugi vremenski period. Taj proces povećanja količine soli čovek ubrzava na planeti, jer eksploatiše rudnike.
Istraživači sa Univerziteta Merilend, Konektikat, Virdžinija i drugih institucija udružili su svoju stručnost kako bi dokumentovali ono što opisuju kao “egzistencijalnu pretnju“ zalihama slatke vode.
Tim je posmatrao nekoliko različitih vrsta soli u rekama i zemljištima, a ne samo natrijum-hlorid koji većina nas koristi u svakodnevnom životu. Dokazano je da određeni događaji, poput presušivanja jezera, povećavaju koncentraciju soli u vazduhu.
– Pre dvadeset godina, sve što smo imali bile su studije slučaja. Mogli bismo reći da su površinske vode bile slane u Njujorku ili u snabdevanju pijaćom vodom u Baltimoru. Sada pokazujemo da je to ciklus koji počinje u dubinama Zemlje pa ide do atmosfere, i koji je značajno poremećen ljudskim aktivnostima – rekao je ekolog Džin Likens sa Univerziteta Konektikat.
Prema istraživanjima u studiji, navodi se da je oko 2,5 milijardi hektara zemljišta širom sveta pogođeno zaslanjivanjem koje je izazvano ljudskim faktorom, kao i da so koja se koristi za odmrzavanje puteva takođe pronalazi put u vazduh.
Sve veća slanost izvora slatke vode jedna je od najvećih briga. Ako se trend nastavi, pronalaženje dovoljno vode za piće svetske populacije moglo bi da postane pravi izazov – i to pre nego što dođemo do štete za živa bića na našoj planeti.
– Ako razmišljate o planeti kao o živom organizmu, kada akumulirate toliko soli to bi moglo da utiče na funkcionisanje vitalnih organa ili ekosistema. Nivo soli utiče na mnoge aspekte života, od toga koliko ima snega na vrhovima planina, do toga koliko je verovatno da ćemo dobiti respiratorne bolesti – naveo je geolog Sujai Kaushal sa Univerziteta Merilend.
